image

Kuhinjska so – ljudska navika ili potreba?

Proces nastanka kuhinjske soli.

Kuhinjska so je postala sastavni deo svakog ljudskog obroka. Bez nje čovek ne može da zamisli ili kompletira svoj obrok bilo da je to domaća supa ili pak zdrava salata. Kroz dalji tekst pokušaćemo da vam približimo pravo značenje i uticaj kuhinjske soli na čovekovo zdravlje, kao i to da li nam je i u kolikoj meri potrebna.

Prvo ćemo videti od čega se sastoji bela so iz mora ili stena. Njena dva glavna minerala su natrijum i hlor. So kao takva mora da prodje kroz proces rafinisanja da bi završila na policama u prodavnicama. Samim tim, iz nje se prilikom industrijske prerade uklanjaju brojni minerali i dodaju se aditivi da bi njena trajnost bila duža.

Primese koje joj se dodaju kao što je aluminijum kako bi kuhinjska so ostala suva, dodatno je toksikuju. Kuhinjska so sadrži jod koji se smatra neophodnim elementom za održavanje raznih funkcija u telu zbog čega je ovoj vrsti soli dugo davano na važnosti. Ali, jod je u ovom slučaju element dodat industrijskim procesom, a ne nalazi se kao prirodan sastojak soli.

Uticaj na zdravlje čoveka.

Natrijum, jedan od dva elementa kuhinjske soli je sam po sebi vrlo važan. Svaka ćelija ga sadrži i bez njega ne bi smo mogli da živimo. Natrijum učestvuje u metabolizmu vode, reguliše kiselo baznu ravnotežu,
učestvuje u kontrakciji mišića. Ali i ako je potreban našem telu, on može da stvara i nevolje. Natrijum jeste veoma bitan mineral za našu funkcionalnost, ali ne u obliku kuhinjskog natrijum hlorida. Ukoliko konstantno unosimo veće ili manje količine natrijuma od preporučenih, mogu nastati ozbiljne posledice po naše zdravlje.

Višak soli u našem organizmu može zaostati u telesnim tkivima i na sebi vezati molekule vode. To dovodi do naticanja, zadržavanja vode u organizmu, samim tim krvni pritisak raste što je pogubno za naše srce. Osim povećanog krvnog pritiska, sa unošenjem velikih količina soli javljaju se oboljenja bubrega, karcinom želudca, astma, gojaznost, ali u poslednje vreme i bolesti kao što su autoimuna oboljenja, poremećaji crevnog mikrobioma..

Ne smemo izostaviti i druge posledice velikog unosa kuhinjske soli kao što su učestale glavobolje i poremećaj menstrualnog perioda kod žena. Spomenuli smo zadržavanje vode usled velike količine soli. Mnogi ljudi to rešavaju diureticima. Diureticu uspešno snižavaju krvni pritisak uklanjanjem soli i viška vode iz organizma. Medjutim, najnovija istraživanja pokazuju da neki diruretici mogu pridoneti srčanim bolestima povćanjem nivoa holesterola u krvi za 5 do 10 %. S vremenom ovi lekovi mogu oštetiti bubrege i ubrzati šećernu bolest. Ukoliko je moguće mnogo je bolje uklanjanje viška vode na prirodan način i osloboditi se lekova ishranom siromašnom solju.

Kuhinjska so, čips

Skrivena so?

Mi uzimamo 10-20 puta više soli nego što nam je potrebno. Veliki problem su skrivene soli u preradjenim namirnicama kao što su kečap, sir, pečena piletina ili supa iz kesice. Čuvajte se namrinica koje sadrže natrijum glutaminat – slanih grickalica i svog ukišeljenog povrća. Svetska zdravstvena organizacija preporučuje dnevni unos soli maksimalno do 3 grama (poredjenja radi, jedan obrok – burek, sadrži čak 7 grama soli). Čuvajte se skrivenih soli u svakodnevnim namirnicama i obavezno čitajte deklaracije proizvoda.

Više soli – više bolesti.

U današnjem svetu teško je korigovati svoje navike. Zarad vašeg zdravlja i vašeg dugog života povedite računa o naočigled sitnim, ali nimalo bezazlenim namirnicama kao što je so. Umesto siromašne kuhinjske soli zdravija i bogatija alternativa je himalajska roza so, ali ne smemo zanemariti činjenicu da bilo koja zdravija alternativa takodje zahteva umereni dnevni unos.

Izvor informacija:

antioksidans.com , “Moć zdravlja” dr. Hans Dil i dr. Elen Ludington

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *