Beli šećer – da li je štetan po ljudsko zdravlje i zašto?

Beli šećer – da li je on sladak plod sa gorkim rezultatima?

Kao jedna od najkorišćenijih namirnica na svetu, beli šećer je jedna od “3 bele smrti“ o kojima ćemo pisati. Ne smemo izostaviti njegov uticaj na ljudsko zdravlje kao i to zašto stvara jednu vrstu zavisnosti.
Verovatno ste od drugih ljudi čuli da je šećer loš, ali mnogi ne znaju da navedu glavne razloge za to. U daljem tekstu ćemo vam približiti njegov sastav, štetnost i zašto bi ga trebalo izbegavati.

Proizvodnja belog šećera.

Verovatno se pitate kako nešto što je proizvedeno iz jedne biljke može da bude loše. Repa je samo jedna u nizu biljaka iz koje se šećer izvlači i separatiše. Šećer se u prirodnom obliku nalazi u soku različitih biljaka. Šećeri su po prirodi ugljeni hidrati, jer se sastoje od ugljenika, vodonika i kiseonika.

Proizvodnja samog šećera je takva da se proizvodjač trudi da do vaših tanjira on dodje jestiv. Ostalo je najmanje bitno. Beli šećer, dobijen iz šećerne repe, prolazi kroz težak oblik industrijskog rafinisanja. Time se uključuje čitav niz hemijskih obrada – alkalizacija, karbonizacija, fosfatacija, sulfitacija, uz dodatno korišćenje raznih agresivnih hemikalija.
Na kraju, dobijamo prost ugljeni hidrat – saharozu, sastavljenu od jednog ili dva jednostavna šećera povezana u jednom lancu.

Uz to, dobijamo fini, kristalni proizvod praznih kalorija, bez ikakvih tragova vitamina i minerala. Beli šećer naizgled daje energiju jer je bogat ugljenim hidratima, ali ne sadrži nikakvu nutritivnu hranljivu vrednost. Problem sa rafinisanim belim šećerom je njegova brza apsorpcija i visok glikemijski indeks.

On kao takav sadrži glukozu i fruktozu u jednakom odnosu. U belom šećeru glukoza i fruktoza se nalaze u velikim koncentracijama, bez ikakvih tragova vitamina, minerala ili vlakana. Sa druge strane u šećeru iz svežeg voća može se naći mnogo ostalih nutritijenata koji povećavaju hranljivu vrednost i pozitivno utiču na čovekovo zdravlje.

Beli šećer i zdravlje ljudi.

Beli rafinisani šećer je veliki negativac po naše zdravlje. Već smo spomenuli da je beli šećer samo jedna prazna kalorija. Samim tim, on ne može da utoli glad, što dovodi do toga da se odmah nakon jela velikih količina šećera osećate i dalje gladno. Rafinisani šećeri vrlo brzo ulaze u krvotok čime se naglo podiže nivo glukoze u krvi.

Zbog toga čovek oseti jak nalet energije. Medjutim, ta energija je samo privremena, budući da pokreće reakciju pankreasa i navalu insulina u krvotok, dok insulin spušta nivo šećera u krvi. Nastaje šećerna potištenost koja nas podstiče na “samo jos jedan kolač“ tj na još veću potrebu za istim tim belim šećerom. Na kraju, kada se nivo insulina poveća od neprestanog uzimanja rafinisanog šećera i ugljenih hidrata, vaše telo dobija signal da skladišti masnoću umesto da je sagoreva.

Iz svega ovoga nastaje gojaznost, vodeći uzrok po broju smrtnih slučajeva u svetu. S obzirom da prekomerna upotreba šećera izaziva gojaznost, to povlači i razne druge bolesti za sobom kao što su začepljene krvnih sudova i kardiovaskularna oboljenja. Isto tako, ljudi sa prekomernom težinom imaju veliko opterećenje na zglobove.

Moramo spomenuti uticaj šećera na mozak. Manjak insulina u krvi dovodi do manjka insulina u mozgu. Manjak insulina se čak dovodi u vezu sa Alchajmerovom bolesti. U liniju bolesti uzrokovanim belim šećerom idu i razne bolesti kostiju, manjak kalcijuma, karijes na zubima, akne, čir na želudcu, živčana napetost..

Šećerna bolest – dijabetes.

Ne najmanje važan – dijabetes (šećerna bolest).
Dijabetes je hronična bolest koja se javlja kada pankreas ne proizvodi dovoljno insulina koji reguliše povišen šećer u krvi. S toga imamo nekontrolisan povišen šećer u krvi koji vremenom dovodi do mnogih teških oboljenja, kao što su bolesti očiju, bubrega, srca. Dijabetičarima se ni u najmanju ruku ne preporučije konzumiranje belog rafinisanog šećera koji može biti poguban kako za njihovo, tako i za zdravlje ljudi koji ne boluju od dijabetesa.

Smanjenje količine rafinisanog belog šećera u ishrani i upotreba namirnica bogatih vlaknima, mineralima, i vitaminima kao što žitarice, voće i povrće rezultiraće pravom energijom i zahvaljujući tome bićete puni energije celi dan.

Donesite vašu odluku!

Poražavajuća je činjenica da svake godine proizvodnja belog šećera sve više raste. Što znači da mi, potrošači, vapimo za proizvodnjom šećera i da mi sami tu činjenicu moramo da promenimo. Svetska zdravstvena organizacija preporučuje da industrijski beli šećer u najgorem slučaju treba da čini samo 5% naše svakodnevne ishrane. Najbolja zamena za beli šećer u obliku zasladjivača je urmin sirup, med, stevia, ili agava sirup. Uvek birajte najbolje za vaše zdravlje odabirom pravih namirnica bogatim vitaminima i mineralima!

Izvor informacija:

zdravisimo.com , nadijeti.com , cokolade.rs , zoranadjukanovicrodic.wordpress.com , dijeta.in.rs , modroizeleno.com , „Moć zdravlja“ dr. Hans Dil i dr. Elen Ludington